Univerzitet u Beogradu
Ekonomski fakultet, Beograd
SEMINARSKI RAD IZ NACIONALNE EKONOMIJE
Agrarna politika Evropske Unije
Gligorić Mirjana Terzić Jelena
07/0689
Beograd, decembar 2009.
SADRŽAJ
1. Uvod ...................................................................................................................................... 3
2. Agrarna ekonomija kao naučna oblast .................................................................................. 4
3. Razvoj zajedničke agrarne politike tokom više od 40 godina .............................................. 4
4. Održavanje cena (1962-1983.) .............................................................................................. 8
5. Menadžment ponude (1984-1992.) ..................................................................................... 11
6. Period (1993-2003.) ............................................................................................................ 11
6.1 Zajednička agrarna politika i Svetska trgovinska organizacija ............................. 11
6.2 Zajednička agrarna politika i proširenje Evropske Unije ...................................... 11
7. Pojedinačna (sektorska) naplata u poljoprivredi ................................................................. 12
8. Brojevi o odlikama ZAP .................................................................................................... 13
9. Zaključak ............................................................................................................................. 14
Literatura ................................................................................................................................. 15
1. UVOD
Izvor http://www.sr.wikipedia.org
2. AGRARNA EKONOMIJA KAO NAUČNA OBLAST
Agrarna ekonomija je oblast nauke koja se odnosi na primenu ekonomske teorije na probleme i pitanja u vezi proizvodnje, prerade, distribucije i potrošnje poljoprivrednih proizvoda i proizvoda od vlakana. Agrarna ekonomija je kao naučna oblast podeljena na različite podoblasti, svaka od njih je posvećena specifično teškim i problematičnim pitanjima. Zajedničko za sve aktivnosti agrarnih ekonomista je želja da progresivno napreduju u oblasti poljoprivrede i ruralnog života.
Različite ekonomske teorije i metodi se koriste i razvijaju da bi omogućile analizu agrarne politike. Od teorija to su: komparativna statistika, socijalna ekonomija, politička ekonomija, medjunarodna trgovačka ekonomija; a od metoda: indikatori (statistički pokazatelji), Ekonomski poljoprivredni izveštaj (EUROSTAT koncept), Procena sredstava proizvođača (PSE OECD koncept), modeliranje, analiza scenarija...
3. RAZVOJ ZAJEDNIČKE AGRARNE POLITIKE
TOKOM VIŠE OD 40 GODINA
Podrška poljoprivredi je tradicija koja u Evropi datira pre Ekonomske Zajednice i Evropske Unije. Nemačka je uvela veće carine još u 19. veku, kao i reakciju na porast međunarodne trgovine (jeftin uvoz iz SAD) i povećanje zahteva rastuće urbane populacije. Francuska je pratila promene i razvila postupak samozaštite kao poljoprivrednog izvoznika. Velika Britanija je zadržala liberalne stavove. Holandija i Danska su prestruktuirale poljoprivredu. Uvele su modernu „livestock“ tehnologiju i tehnološki razvoj... Zajednička agrarna politika vuče korene iz godina gladi i nestašice hrane posle Drugog Svetskog rata i predstavlja pokušaj prevazilaženja ovog problema. Glavni pravci delovanja su bili: težnja pretvaranja zemalja koje su u tim godinama bile nosioci ovog programa da od neto uvoznika prerastu u neto izvoznike poljoprivrednih i poljoprivredno-prehrambenih proizvoda, poboljšanja uslova života stanovništva koje živi u ruralnim oblastima, ubrzanje rasta produktivnosti poljoprivrede, stabilizacija tržišta poljoprivrednih proizvoda i uticaj na cene poljoprivrednih, i prehrambenih proizvoda koje u tim godinama počinju vrtoglavo da rastu.

------------------ CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU.---------------------

    www.maturski.org

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL:

[email protected]